Марковић: Питање борбе против корупције дефинисати на сличан начин као у Србији

Функционери у Босни и Херцеговини имају више начина да сакрију своју имовину него што држава има начина да то провјери.

“Према мом мишљењу питање провјере тачности података о финансијском стању политичара најлакше је ријешити на сличан начин као што је то урађено у Републици Србији Законом о спречавању корупције који је ступио на снагу у мају ове године. Овим законом се проширује надлежност Агенције за борбу против корупције и даје јој се овлаштење да провјерава тачност и потпуност податка које јавни функционери наводе у извјештају о имовини и приходима.”- истакла је Марковићева.

Агенција би на овај начин имала право и на ванредну провјеру података ако посумња да у извјештају нису наведени потпуни и тачни подаци. 

“Посебно је значајно навести да је овим законом прописано и кривично дјело непријављивање имовине или давање лажних података о имовини са предвиђеном казном затвора од шест мјесеци до пет година за јавног функционера који не пријави имовину или даје лажне податке у намјери да прикрије податке о имовини.” - навела је она.

Слично рјешење предвиђа и Закон о спречавању корупције Црне Горе који је донесен још 2014. године. Међутим, за разлику од претходног закона, овим се за јавног функционера који у извјештају не наведе тачне и потпуне податке предвиђа прекршајна одговорност и новчана казна од 300 до 2.000 еура.

“С обзиром да се у Републици Српској тренутно  ради на измјенама и допунама Кривичног законика, сматрам да би најбоље рјешење било да се кривично дјело Непријављивање имовине или давање лажних података о имовини могло предвиди и у нашем закону.”- закључила је Иванка Марковић.